Dostizanje izjednačavanja Faircoin-a sa evrom je važna prekretnica koja je vredna razmatranja u nekoliko aspekata. Pre svega ovo čini novčić (eng.coin) lakšim za prihvatanje i inspiriše sve više zajednica i trgovaca da počnu da ga koriste. Na nivou projekta, ovo demonstrira stvarni uspeh u kombinovanju starijih oblika samoorganizovanja, kao što su kooperative, sa mogućnostima koje su ponuđene u novim ekonomskim oblastima i sa napretkom u tehnologiji, podmlađujući radikalizam 21-og veka.
Na još širem i puno intelektualnijem nivou, ovo zahteva teorijsku preformulaciju, šta se upravo događa i koji su tačno naši ciljevi i alati koje posedujemo za postizanje takvih ciljeva. Ovo će pomoći radikalizmu (u smislu transformacije iz korena) da napusti apstrakciju kojom je bio pogođen u postmoderno vreme i da se orijentiše na sebe u novom dobu, da uspešno intervenše u političkim događanjima i osigura da kooperativni i bezdržavni model bude u stanju da se predstave kao kredibilna alternativa.
Šta postizanje 1:1 nagoveštava je praktični primer uspešnog razvijanja velikih razmera, vrhunskog tehnološkog poduhvata povezanog sa kooperativnim organizacijama u stvarnom svijetu. To je u prvom planu uvezivanja čežnji za autonomijom sa prednostima koje nudi bločejn tehnologija i digitalna valuta. Osim toga, upravo takvi radikalni principi su doveli do pozitivnih rezultata: lagan i stvaran rast, osnovne anti-špekulativne mere u upravljanju novčićem da bi se izbegle kontraproduktivne fluktuacije i fokus na praktičnu upotrebu unutar ekonomskih kooperativnih mreža. Ovo znači, u jednu ruku, neophodnost isticanja drugačije koncepcije uspeha u poređenju sa sumnjivim vrednosnim granicama današnjeg pokvarenog sveta, ali isto tako i prihvatanje delovanja unutar sveta kako ga vidimo, a ne onakvog kakvog bi želeli da bude. Ovo je zapravo način na koji se može uspešno promeniti svet.
Tu je isto tako i važno naglasiti ¨zlatnu sredinu¨ koja je postignuta unutar menadžmenta FairCoin-a. Krajnosti na obe strane mogu da se gledaju kao totalno decentralizovana valuta koja jedino funkcioniše unutar tržišta (kao i sa svim drugim predloženim digitalnim novčićima), ili statistička koncepcija koja vidi blokčejn tehnologiju kao jedini način da vlasti dodaju likvidnost, plaćanjem državnih službenika i u vezi sa tim, političkoj kontroli opštinske, regionalne ili državne vlade.
Eksperiment sa Bitcoin-om i drugim novčićima, može se nazvati "anarho-kapitalističkim", koji su institucionalno uvedeni blokčejnom, na koji način se dolazi od statističkih ideja (i pretpostavljeno socijal-demokratske) regulacije. Prva ideja je, jednostavno, da bez državne kontrole i zanemarujući stvarnost današnjeg sveta, funkcionisanje samog tržišta iznedri idealno rešenje. Ali jasna razlika između iskazanih početnih principa, stvarnog funkcionisanja i finansijsko- šekulativnih ulaganja širokih razmera (stvaranje fluktacija divljanjem cena) u Bitcoin-u, Ethereum-u itd. pokazuje da nedostaje određeni način zaštite od postojećih moćnih struktura ovog sveta, koje nastupaju sa velikom odlučnošću da iskoriste i profitiraju od potencijalnog društvenog napredovanja.
S druge strane, rešenje od strane vlasti još nije postalo realno (što je već kritično, s obzirom na ekstremne socijalne krize u Grčkoj i Španiji naprimjer, gdje se mnogo diskutovalo o ovim idejama), dok nedostaje i važno politički svjsno individualno učestvovanju, a umesto toga je to birokratski projekat, i dodatno, takav program može vrlo lako da završi sa drugačijim izbornim rezultatom, posebno ako bude naglašavao jače radikalne političke karakteristike.
U jednu ruku problem predstavlja premalo kontrole, a u drugu, i problem prevelike kontrole. Iz ovih razloga FairCoin je osut teoretskom paljbom sa obe strane, ali njegov vidljiv rezultat i rastući uspeh je dovoljan da se sam odbrani. Utopijsko verovanje ne može biti uvedeno na tržišta (što se ne razlikuje ideološki od predubeđenja neoliberalizma); isto tako utopijska verovanja ne mogu da budu uvedena u državu, što je bila greška većine radikalizama 20-og veka. Ispravno rešenje je da se uzme najbolje sa obe strane: staviti verovanje na izbor pojedinaca i decentralizovanih mreža, ali pročistiti ovu ideju i usredsrediti se na nju putem svesnog političkog odlučivanja samoupravnih zajednica. I sa druge strane, političke odluke moraju da budu koherentne i usredsređene na jasnu etičku razliku od špekulativnih i gramzivih metoda, ali isto tako bez potrebe da se uklapaju u birokratske strukture države i parlamentarnih kampanja.
Ovakav put ispravne umerenosti, sa uzimanjem najboljeg od obe strane, te istovremeno poboljšavajući njihove nedostatke, je put FairCoin-a i ogromne sveobuhvatne FairCoop strukture. Zbog svega ovoga je na održiv, stabilan i kontroliran način, dostignut, paritet sa evrom, što obećava više uspeha i u budućnosti.